KATOLIKA PESMARICA PDF

Dzien chrzei^ganina katolika, poswifcouy na chwal^ Trojcy przenayswi^tszej, nigswi^ Pesmarica, Mala, u kojoj su samo pesme ratne, koje kao sitne vamice. MFRINTA Uitelská knihoDna šKol méšan. a obec. f Novém M«síó D./Met. Oábor. Yn 2„.. Cte..^^«. Katovice katoda katode katolik katolika katolike katolikinja katolikom katoliku pesku peskulja peskuše pesma pesmama pesmarica pesmarice pesmarici.

Author: Kikasa Kinris
Country: South Sudan
Language: English (Spanish)
Genre: Sex
Published (Last): 25 October 2017
Pages: 62
PDF File Size: 15.88 Mb
ePub File Size: 19.84 Mb
ISBN: 122-1-82217-288-9
Downloads: 57375
Price: Free* [*Free Regsitration Required]
Uploader: Moogujas

Knjiga eseja i zapisa o umetnikim kstolika vezanim za knjievnost, slikarstvo i pozorite u Zrenjaninu u poslednje etiri decenije.

To je zbornik anrovski raznovrsnih tekstova, sa najrazliitijim povodima, a svi se vrte oko zrenjaninske umetnike scene u periodu od sredine ezdesetih godina, sad ve prolog Slavic ”Pisanje Zaborava” Download Report. Published on Jul View Download 0. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadravaju psmarica i izdava po odredbama zakona o autorskim pravima. Istovremeno je neophodna, neizbena, maglovita, stvarna i izmatana.

Zaviaj je, meutim, i prevashodno, oslonac za sve nae pokuaje da iskoraimo u veliki svet, on je istovremeno i mesto u koje se moemo ili moramo, kad tad, trijumfalno ili pokunjeno vratiti.

Full text of “Buch- und Kunst-katalog”

Rodni kraj i njegov privid istovremeno, mesta su u kojima pfsmarica sme skoro bezbedno patiti, samovati, jedino se ne vredi nadati trijumfu. Zaviajne vedute zato i ponekad imaju obrise iskona i ishoda, a nekada ih doivljavamo, irom zatvorenih oiju, kao licidersko srce vaara i provincijskih mlakih praznika. U svakolikom stvaralatvu zaviajna suspstanca je zapravo deo nes vesnog.

Zaviaj je, dakle, onaj deo zaborava koji se neprestano i neumitno obnavlja. Ona je potreba da dozovem zbivanja koja su svojim bljeskom oznaavale godine i decenije. Ova knjiga pokuava da rekonstruie kulturna, umetnika i mentalna strujanja u pesmqrica gradu, skoro od sredine devetnaestog veka pa sve do dananjih vremena.

Pokuavam da dokumetarnim, povesnim i imaginativnim pisanjem Zaborava, sebi i vama pruim priliku da ga itanjem sauvamo.

Zato i poseem za vedutama, be kerekim, petrovgradskim i zrenjaninskim, jer se u njima nalaze dragocene mrvice u kojima su kristalizovane nae intimne povesti i mozaik istorijskog vremena. Veduta nije sluajno imenica enskog roda jer uspomeni na predeo, koji zapravo nigde ni ne postoji u formi u kojoj ga mi pamtimo, jedino takva odrednica pris taje.

Vredi patiti jedino za kiama i maglama u kojima obitava neka skrivena tajna sunce je jednoznano, iako vredi biti “blie velikom suncu” – kako snatri Manojlovi, no je prava kolevka naih mladalakih nemira, kad svane dan sve se i onako prize mlji i providi.

Dakle, ovde je re o njoj – o zaviajnoj veduti, veduti u kojoj je sadrano skoro sve budue, ili je to ipak slika kroz koju se najsigurnije propada u besmisao. Zaviaj ume da bude kob, ako nas zarobi prozainim idejama i zabludama. Tada ume da odvue u malograantinu, osrednjost i zaguljivost. Za stvaraoce svake vrste tako konfigurisan zaviajni predeo ima efekat ivog peska. Umetnici kojima epitet lokalni odreuje kvalitet i horizont, ili su promaeni stvaraoci ili su imali nesreu da ih zavede privid samodovoljnosti regionalnog.

Iako, bez posebnosti nema ni optosti. Istovremeno, svi oni koji su sticajem raznih okolnosti, ili oholosti, izmeteni iz svesti o postojanju zaviajne aure, kad tad se nau u bez vazdunom prostoru apatridstva. Govorim, dakle, o korenima koji jednovremeno ohrabruju ali i omeuju. Zaviaj je lep i primeren kada se mi bavimo njime, kad nas zavede u sopstvene tmine, sve je drugaije i prizemnije.

  FAREWELL TO MANZANAR EXCERPT PDF

Reima ukrotiti zemlju i nebo izmeu kojih si prodisao, naum je koji se granii sa nemoguim. Kako posvojiti vatru zalaska sunca, zzzaustaviti vodu koja curi kroz prste, ime zaustaviti dugu i tiinu zahvaenu na mestu gde se jesen prelije u zimu. U veduti je sve to poslagano u veitom kovitlacu koji nam ne doputa da zastanemo. Zato i ja ispisujem potonje stranice uenja i nepristajanja. Piui o drugima pokuavam da uspostavim sopstveni ikonostas zaviajnog.

Ova knjiga izabranih tekstova o vedutama, mojim bekerekim, petrovgradskim, zrenjaninskim, objavljivanih u proteklih trideset i vie godina, ide tragom zaviajnih iskustava. Govorei o gradu, ivotu, kulturi i knjievnosti pokuavao sam da spojim teko spojivo: Jer, nije jednostavno kritiki progovarati o onome to je deo svakodnevne zbilje. I jedno je sigurno: Slaui slike sada ve prolih vremena, sabirajui opisane ili fragmentarno okrznute decenije, prevashodno zbivanja iz kulture naeg grada, uvideo sam da sam ispisao tekstove u kojima globalno pretee trezvenost i elja za harmonijom.

Zato sam se i odluio da ih objavim. I proverim da li funkcioniu i izvan vremenskog konteksta, unutar nove smisaone celine u koju ih pored mene slae i hiroviti duh epohe ma kako se zvao!

Nije to ni decentni letopis proteklog vremena. Tekstove, naalost, nisam pisao sistematski i u neprekinutom nizu. Nastajali su kao izazov, odgovor, reakcija. Sa svim vrlinama i manama aktuelnog i akutnog. Mnogo je zato vremen skih praznina, subjektivnosti, moda i impresionistikih utisaka. To je moj isprekidani dnevnik duhovnih senzacija, subjektivan i podloan autocenzuri.

Meutim, ovako sabrani i poreani, eseji i lanci, neosporno uspostavljaju jednu nostalginu, raznovrsnu i proivljenu sliku onoga to nam se svima dogaalo u duhu i dui u periodu – Knjiga je moj pokuaj da proniknem u bunar vremena koji stremi dnu ili poetku ovog grada.

Prikazi pozorinih predstava, recenzije knjiga, portreti pisaca i slikara, dnevnike beleke o zbivanjima u kulturnom ivotu grada, odazivi na neke drutvene fenomene prohujalih decenija, sadrina su ove knjige. Raspon graninih fenomena u vremenu je, meutim, znatno vei: Pojedinano oblikovani i objavljivani rukopisi, sa svim otiscima vremena u kojim su se javljali, sklopljeni meu korice, u veku koji zapoinje sa znatno izmenjenom kulturolokom sintaksom, izazvae, naravno, sasvim novu recepciju: Slike, senke, zablu de, iluzije – ili realnost, pouzdanost, tanost.

Najverovatnije, sve to istovremeno. Zaviajne vedute zapravo to i jesu: Piem vam, dakle, svoju verziju zaborava da bi je zajedniki itali. O piscima i knjigama, slika rima, pozorinim zbivanjima, vremenima avangarde ali i o konzervativnom zagrljaju provincijalnog.

Piem da bi itali o mladosti buduih velikana i starosti nekih drugih burevesnika. O tome ko nam je dolazio u goste i gde smo se mi kolovali Nadam se ne i zaludan. I, na samom kraju: Uvidom u mnogobrojnu grau spoznao sam da do sada u naem gradu nije postojalo nita slino ovom rukopisu, barem kada je u pita nju kontinuiranost i anrovski opseg.

Zaborav je, sreom ili naalost, individualan deo zajednikog beskraja. Nema u tom pojmu ni planina, potoka, nema ni zvukova prirode.

Jedino grad i beskraj panonskog neba. Ta uspomena, maglovita i zaturena, na intimnu geog rafiju zapoinje sa dvoritem u ulici Ive Lole Ribara br. Kasnije se zaviaj pro irio na celu ulicu, kroz koju su leti, tamo kod kasarne, s veeri, prolazile krave u vraanju sa ispae, a zimi se ista zavravala na istom mestu, gde seljake sanke odlaze neznano kuda a mi, deca, se otkainjemo od njih, i zavravamo u dubokom snegu.

Iza toga je ve poinjala tajna i nepoznato. Kroz par godina otkrivam grad kao beskraj prozora, vrata, sokaka i ulica, trgova i mostova. I sve mi je to jo za viaj. Negde u sedmoj godini, na paktregeru, iza oca na biciklu, sa majkom i mla im bratom pored nas, na drugom biciklu, stiemo i do Tise. Do reke, koja za mene tadanjeg, dotie samo Elemir i Aradac i tu se definitivno zavrava geometrija mog primarno prostornog zaviaja. To je kvadratura duha koju sam u svom nesvesnom zauvek prisvojio i zatvorio.

  1N4752A DATASHEET PDF

Sve ono to je kasnije ulo u mene podlono je razumu, znanju, kratkotrajnim oduevjenjima. I zato kad piem grad, itam zaviaj. Zato i ovim priama, izmeu euforije i skepse, zovimo ih esejima, jer je on prava forma za beleenje utisaka koji postoje izmeu poetskog i racionalnog, rodni grad dom nira celinom zaviajnog.

Ostatak sveta, bez obzira na rastojanje, mora da pronae veoma ubedljive razloge da bi se trajnije nastanio u mom zaumnom pamenju. Grad i svest o njemu, i misao koja vremenom postaje sve rigidnija kada je u pita nju irenje zaviaja, uzrok su ovih naknadnih promiljanja. Vizure i vizije tih estica zgusnute su u misao dananjeg Zrenjanina. Promiljanje grada, kako ga ja zamiljam, svodi se na sledee upitanosti: Kako bismo dopisali njegovu civiliza cijsku matricu?

Ovaj razgovor treba da ponudi razmiljanje na temu: Ovaj citat je iz Na mnoga smo pitanja, naalost, za ovih deset godina ve pogreno odgovorili.

Kata Log Magel an 2662014

I to kao ponavljai. Ipak, vredi pogledati ta je na 8 8tom razgovoru, pre deceniju, izreeno. Kako smo tada itali sopstvenu budunost.

Govorili su ljudi razliitih generacija i profesija. Svako iz svoje vizure i mesta u vremenu i prostoru. Katolija izlaganja znaajnog urbaniste, arhitekte i slikara Milorada Berbakova izdvajamo: Grad ostaje savremenicima jedna velika tajna ili bolje reeno zagonetka.

Razlika u duini ivota grada i jedne generacije je osnovni uzrok nesporazuma. Pokuaji da se upravlja gradom su isto tako apsurdni kao to se pemsarica upravljati ivotima, planetom i kosmosom. Pesnik Milan Nenadi, meutim, u svoju percepciju ovog grada unosi gorinu: Da li je ovaj vrsni pesnik, te Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, dr Svetislav Taboroi, svoj obimni i izuzetno analitiki tekst zakljuuje na sledei nain: Na dovoljno dug rok, svi smo mi mrtvi.

Ako je tako, ako sebe nadivljavamo samo kroz svoja dela i uspo mene koje ostaju, onda bih eleo da se ove generacije one budue seaju kao onih koji su od istorije neto nauili i budunost spremno doekali. Zato su demokratija i visok stepen decentralizacije ukupnog politikog ivota zemlje uslov da mi, na loka lnom politikom planu, pokaemo svoj civilizacijski potencijal i injenicu da je Zrenjanin evropski, a ne azijski ili afriki grad u nekoj dalekoj despotiji.

Njegova koncentrisanost na vrednost i vitalnost pojedinanog ivota, izvan ili uprkos neke gradske vane vertikale svakako da otvara novu dimenziju u promiljanju naeg urbisa.

Pesnik Vuina eki, tom prigodom govori o meta stabilnosti nekih sutinskih gradskih odrednica kroz epohe: Savremenici i saple menici odvajkada imaju nekog svog boga kome e nova ili tamo nova generacija ukinuti nebesa.